Uglavnom, za vikend nam je došla hrpa ljudi, Kasandra je tri dana spremala tijesto, ovoga puta s nešto većim udjelom vode, i općenito – jako smo se fino najeli i napili. Počelo je s pizzama za vegetarijance, nastavilo s klasičnim miješanima, a onda je svako uzeo stvar u svoje ruke i nabacao što god mu se sviđalo. Nedavno smo obrstili gradsku tržnicu Daruvar i pritom uzeli i 20 deka prezvuršta Mihaljinac. Pola je stradalo odmah, a druga polovica je bogami završila na pizzi.
Prednost peći Glowen je što se za dvadesetak minuta zagrije na 500 stupnjeva i onda je pizzi dovoljna svega minuta da se ispeče, tako da smo morali jesti brže, a onda i piti brže i kad je došla na red zadnja pizza, rekao sam ljudima za svoj naum što je prihvaćeno kao onomad kad su u tri ujutro na jednoj svadbi na Rabu umjesto vinskog gulaša – servirane tripice…
Enivej, hrabro sam pobacao pločice prezvuršta na umak od paradajza i sir, dodao malo paprike, kukuruza i puno luka i gljiva te sad očekujem Nobelovu nagradu za gastronomiju. Dakle, prezvuršt se otopio, pa je ostala ona fina želatinica, mast i pikantnost od paprike i papra, baš kao kad je onomad Kasandra svoj prezvuršt – pohala! Ako volite tlačenicu, ovo je stepenica više!
Eto, ja sretan, a i pola tuluma, drugi su napustili prostoriju i pravili se da uživaju gledajući susjednu zgradu s balkona, a vi slobodno koristite ovaj recept i jedite ono što volite bez obzira na ono što drugi misle o vama! Uz tlačepizzu smo sljubili pošip vinarije Jovanov i malvaziju Matošević koje bi bile divne da ih piješ i s mlakim Čokolinom, a ovako su još digle okus u nebesa!
Kasandra je rekla da je nezadovoljna tijestom pa ne da recept, ali iz Glowena – svaka pizza valja, amen.
