Kako uniđoh u četresdrugu…

843

Lego sinoć ko mladić, a probudih se u četresdrugoj.

Nije bilo jutarnje vile oralke, ali je jedan stalagmitni štapić u zraku unio sunce u moj ionako sunčan dan.

Digo sam se polubočno jer me buba rame, pa sam izbjego i oba skleka iako sam si obećo.

Mučko đubre…

Onda su me zabolile ahilove tetive jer sam debel, a i list jer je odlučio bolit još na moru, ko se vidio zagrijavat na godišnjem, kuiš.

Izvadio sam slavljeničku sarmu iz frizera, skuhao slavljeničku kavicu močvaricu i odšeto do kijoska kupit Dobru Hranu jer ima moja dva dobra teksta.

Natočio sam slavljenički Guinness i izašao na terasu.

Upalio sam mobitel i veselio se masi poruka, kakio obilato (nema do kuće), veselio se željama na fejsu.

Sjeo za prazni word, počešao se po znojnom međusisju i odlučio come al solito napisati par rođendanskih obećanja.

Dakle…

Ček, idem po još jednog pivkana, mmm, Temni Union, crno mi se piše…

Oki doki, želje:

Ovo će bit najbolja godina u mom životu, do sljedeće, a to znači, prvo Malta u devetom, pa Moldavija u jedanaestom i onda je gotova Europa i pišem knjigu i postajem besramno bogat.

Bit ću najbolji tata na svijetu i neću kupovat Rokatanskom jeftine glupe plastične igračke kad me onako pogleda, nego ćemo pričat onako kao do trajekta u Zadru i smijat se i blejat i skakat i igrat i plivat i sve. Obožavam te Žmrmbljoooo, još puno tuluma i piknika!

Otići ću i kod petog doktora da mi kaže što mi je s ramenom, i pogledat hemiće i kontrolirat prostatu i popravit krvnu sliku i smanjit masti. Al sutra…

Ševit ću ko šeik, besramno, dugo, podlo, perverzno i dobro. Kao i do sad. Skoro.

Zbog ramena nemrem plivat, predebel sam da trčim, bicikl ne znam vozit, pa obećavam da ću nać neki sport da opet budem čovjek, a ne bova. 90 kila je cilj, ovih 98 smrdi…

Jest ću i pit savršene stvari i izbacit peciva i gazirana govna. Od kokte se dobije klamidija, od fante limun sušica i trifer, a od litre švepsa umre jedan mornar.

Neću se nervirat zbog ljudi koji su mi dužni pare i koji mi ne daju te pare koje sam krvavo zaslužio i zbog kojih ne mogu živjet kako zaslužim, samo ću im se nasmiješiti u prolazu jer osmijeh je najjače oružje, hvala mama.

Radit ću sitne perverzije i uživat u njima, norme smišljaju masturbirajući štreberi!

Od danas jedem i pijem po kućama i o tome pišem ovdje. Želim upoznavat nove ljude i običaje. To mi je misija. Ako imate sulud bakin recept, kalifornijske gliste, svježa plućica ili zerdavovu slezenu – javite, dolazim s pivkanom i osmijehom, hvala mama.

Ne dajte mi da serem i pišem gnjusobštine kad sam nadrkan, hvala na prijateljskim upozorenjima.

I tak…

Četrdeset i druga je nova dvadeset i četvrta, kupujte ono di pišem, više ševite, manje se nervirajte, živite svaki dan kao da je rođendan, ljubi vas onaj koji što je stariji – to više voli život, velika pusa od vašeg grbavog kita te mladunčeta!

Odi pit, danas smijem!

Ko je u metropoli nak naleti na pivu i špek fileke u četvrtak u DPP al nek se prije najavi da znam kolko luka da režem…

Aj pivili!

P.S. Naravno da sam sad išao raščerečit slavljeničku konzervu da dođem do kuglice… What a plonker…