Blagdansko ludilo…

by Ribafish
1 komentar

Prokleto sam podijeljen glede blagdana. Obožavam jest i pit, dobivat poklone i znakove pažnje, svršim od adrenalina kad otvaram neki ogromni zamotani paket, čak se i igram satima onim mjehurićima kaj pucketaju bezveze. Ostalo me uglavnom nervira, ali otom potom…

Čestitke

Na stoliću u dnevnoj sobi, ispod montažnog borića tijekom prosinca bi se malo po malo gomilale božićne i novogodišnje čestitke. Tata bi jutrom pokupio poštu i pootvarao kuverte, mama bi ih nekako klasično majčinski lijepo posložila, tako da bi one ljepše stajale bočno (kao kad igraš zahoda na kartama), a kičastije bile polegnute (i opet kao kad igraš zahod).

Što bi bila bolja godina u čestitkama, to bi brdašce bilo više.

Tih davnih osamdesetih je to imalo neki posebni štih, rekao bih da su tople želje grijale više od problematičnog plina, a jedan od kiselijih dana je bio onaj kad bi došao doma, a bor već bio spakiran u podrumu ili bačen pred zgradu.

I čestitke u ladici.

A onda su seronje izmislile SMS-ove i sad mi za badnjak oko 23.00 utrne ruka s mobitelom jer se sve zaštopa i iskoče siroti sateliti iz orbite, bombardirani retardiranim kopipejstanim plošnim željama.

O kakvog tu šljama ima.

O kakva je to nemušta i nesretna prijevara, kako je užurbanizacija pojela toliko toga lijepog i bitnog.

Nekad si prvo morao s mamom ići kupovati čestitke, pa nije bilo kuverti pa si išao u papirnicu, onda na kiosk po kuverte, i na poštu to bacit (jer je jednom jedna susjeda ispričala da je vidjela drugu susjedu kako je vidjela da jedan mali u njenom kvartu baca petarde u kasliće pa da to nije sigurno)…

Uglavnom, samo na nabavku repromaterijala bi izgubio dva dana, a da ne spominjemo tekst čestitki…

Čekalo se do zadnjeg trena.

Moji nisu nešto brijali na religiju, pa su čekali do 29.12. i slali čestitke onima od kojih su već dobili za Božić i onima koje su tek htjeli iznenadit za Novu Godinu.

Mislim da je tu posrijedi ipak bila lijenost, koja je očigledno bila zarazna jer bismo dobijali čestitke sve do sredine prvog.

Dolara od tete Luce iz Australije – tek jednom. Dovoljno da se džaba veselimo svakoj novoj njenoj čestitci…

Nastavak i kraj na:
http://usporedi.hr/aktualne-teme/ribafishevo-blagdansko-ludilo

I ovo bi vam se moglo svidjeti

1 komentar

Miš 28 prosinca, 2010 - 19:05

Ja sam volio petarde. Svijetu treba više eksplozija, onda bi svi bili sretniji.

Odgovori

Ostavite komentar

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.