KUD Idijote sam obožavao od ranog puberteta jer su bili pjevni punkeri, a to mi je nekako uskoro postao i smisao života.
I imali su sjajne refrene, iako su do njih znali dolaziti prilično mukotrpno.
Uploaded with ImageShack.us
Godinama mi je bilo jako teško skužiti što to Tusta u biti pjeva u većini pjesama, pa sam npr. tek nedavno na tonskoj kod Leksija skužio da je Vesna – u haljini roza.
A ne “u hajd i Roza” kao što sam mislio zadnjih dvadeset i nešto godina.
Ni onaj album s Francijem Blaškovićem isto pol ne kužim, ali uvijek kad ga opet preslušam – kao da osjetim energiju, pozitivu, nešto lijepo.
Jer su bili veseli i pjevni, i nekako, pružali su sigurnost da znaš da ti nikako neće biti loše ako odeš na njihov koncert, makar sam, i bez ikakvog plana i programa.
Nešto kao Zabranjeno Pušenje, ono, uvijek ćeš znat nešto otpjevat, piva će teć u potocima, a i u škvadri pod stejdžem će sigurno biti netko poznat.
Jednom sam u Kulušiću tako otišao bezveze na koncert, jer su bili u kvartu, a i Huzak bi me mukte ubacio, pa sam počeo pogat na Darwill i dobio slučajno Martom u pleksus.
Darwill kakav tekst…
A pumpica za astmu 500 metara dalje, doma u ladici.
Jedva preživio…
Dugo sam se durio, ali i oprostio.
Uvijek bih se sjetio gledanja video kazeta s koncerata (sori, imali smo 19 i to nam je bilo napeto) kod Dinka doma, s njegovom bakom i tatom u prolazu, jer im je video stajao u dnevnoj.
Ni baka baš nije kužila Tustu live, pa je pitala “Kaj ovaj dečec popeva – hoćemo se tući?”
A stari joj je spustio “Daj baba, nemaš pojma, pa dečki pjevaju – hoćemo ce-dur!”
Naravno da su pjevali “Hoćemo cenzuru” i da to prepričavamo i dan-danas.
Tustu sam gledao desetak puta na stejdžu i samo jednom za stolom do sebe.
Prije koncerta NOFX-a u Preluku pred dvije godine.
Bilo mi je glupo doć i reć, ono, ti si moj poluidol, jel bi popio nešto…
Ttakav sam, kukavan, ne bi ni kraj Bossa sjeo iako mu se divim…
Ali mislim da sam ipak trebao.
Možda ljudima godi kad im netko kaže da su veliki u onome što rade.
A Tusta je bio velik pjevač velikog benda.
Sad je kasno, jer Tusta, pjevač KUD Idijota je jučer umro.
Eto, sunce je opet zašlo, Pula je nakon Đosera zbog raka prerano ostala bez još jednog velikog glasa.
Ne vidim što bi mogao pametnije napravit nego da doma snimim poštenu kompilaciju KUD Idijota pa da Rokatanski vidi što se dobroga slušalo kad je tata bio mlad.
A i slušat će se još dugo…
Thank you people! Hvala ljudi!
Hvala tebi Tusta.
Bem ti bolest, ajd’ pivijo tamo gore…
5 komentara
R.I.P.
…
najbolji odlaze prerano.
nama je “Bandiera Rossa” bila popriličan megahit poprilično dugo vremena, pa sad mogu samo napisat ‘o, buono, ciao ciao ciao’.
bit će mu bolje tam gore.
kud idijoti, tud i mi.
ipak se nadam da ćemo počekati koje desetljeće, malo prerano je.
r.i.p.
Hvala Tusta, uljepšao si mi mladost…
Vogliamo fabbriche,vogliamo terra,
Ma senza guerra,ma senza guerra.
Ma senza guerra noi vogliamo star’
E viva l’communismo e la liberta’!