Vraćen netom iz Kukljice nakon vikenda s juniorom.
(Mic, hvala na prijevozu nazad iz Zadra, drugi put nećemo u 6 ujutro uzimat kebab s pinđurom jer mi je neko danas pokuco na donji otvor.)
Tamo sam se kupao, trčkarao, farbao, pješčaničio i mlatio bademe-bam te gledao klasične oglasne ploče i osmrtnice u kombinaciji.
By ribafish
Kao i ne baš klasične osmrtnice.
By ribafish
Pokoj vam duši barba, ali tko vas je usrećio kombinacijom, svaka mu čast…
Dok su Rokašvili Jedinstveni Najbolji, njegova mama, ex punac i ex prapunica ostali ćorit, ja sam se pokupio u 3.45 ujutro da stignem na prvi trajekt udaljen 6 km jer bus ne vozi tako rano, a clio mi na servisu.
Kad pješačite tih par kilometara po mraku u 4 ujutro, mislite da ništa nije gore od napada krvoločnog vučjaka koji čuva nekretninu ili pak napada drčnih šišmiša.
Ali čemu služi bočica Fa šampona koju nosite u neseseru u ruksaku – nego da se prolije.
Pa čuješ nešto “Šljap šljap” i ne kužiš o čeme se radi…
Dobro sad, leptop mi je i dalje otporan na svakakva čuda, ali ona pločica od auto-radija – baš i nije.
Još letaju balončići po kabini kad je priheftam na Klia.
Uštedih na boriću…
Ne, ne pitajte zašto u istom džepu ruksaka nosim te tri stvari i zašto sam na trajektu prljavom čarapom sve to brisao i psovao većinu svetaca, ali život je takav.
Nek je Riba išo Sisom prema jugu.
By ribafish
I družio se, pogodite s kim!
By ribafish
Tako da se mjesec nesreće nastavlja kako to i doliči.
Majstori su jutros došli ispilit dno svih deset vrata u stanu jer je cijeli pod viši za centimetar, platio sam plastični prekidač za sva četiri za Klitu 216 prljavih krvavih kuna ali i nabavio luster za Juniorovu čistu i blistavu sobu.
Koja neće to dugo i biti jer smo otkrili vodene bojice,
By ribafish
ali eto…
Bitno je da te neko voli, pa makar javno, ke ne?
By ribafish
Nisam nešto puno pisao u zadnje vrijeme jer sam išao u Dubrovnik intervjuirat najboljeg svjetskog vaterpolista – Mihu Boškovića
By ribafish
(on je desno na slici), čuo par tračeva o vaterpolistima i seksu, saznao zašto su Mađari najgrublji u bazenu i buljio u desetak polugolih Ruskinja koje su plazile po terasi hotela Libertas i slinile na Mihin trokut i 197 centi…
Al di smo isti dezen majice uspili skopat, baš smo Bošković Brothers.
Još da ne stojim na prstima…
Ovaj tjedan dolazi ploča za kuhanje i onda kreće završna faza slaganja suđa i izmišljanja špajze te pranja veša i čišćenja podova i prozora te priprema za drvenariju jer sam bankrotirao pa će mi Sin počet a ja završit to ručno tijekom osmog…
Ima li života poslije adaptacije i prestaje li adaptacija ikad?
Ili smo svi ulovljeni u žrvanj?
Zna neko postavljat karniše?
15 komentara
ejebogati Riba, il su fotke prek pol strane il su sitne pa se kurcu ne vidi poanta. no nebitno. bitno je da se adaptacija priblizava svojem kraju. rekoh ti ja da mora doci kraj. predbiljezujem se za tulum kao takav. a za house warming gift os lampu za citanje, strip za policu il neku malu za krevet? 🙂
malu za čitanje.
mrzim smanjivat fotke…
fakat premale slike, ali valjda je poanta u imenu pokojnika…moš si mislit kako su ga morali zajebavati u školi…
btw, ima i gorih kombinacija, recimo Lačen Franc ili Živa Mrcina, postoje provjereno 🙂
ja mislin da adaptacija nikad ne prestaje. ona je VJEČNA. osobito za nas nježnospolne. uvik nešto adaptiramo.
moreee, moreeeee, moreeeee…. 😀 i da, adaptacija nikad ne prestaje…
Komentirao bi ali neću.
e dragi, pa gledali smo Murphy Brown?? nema ša(e)mse da završiš… nama stižu Dojčlanderi u goste i pokušavam stisnuti Guzdu da završi kupaonicu koju je započeo prije tri godine (ostalo mu nešto sitno – kao Mona Lisa – nikad dovršeno djelo) i još nešto sitnica… da da, zna on i karniš stavit, jebi ga – mrzi karniše… baš si pravi profać – nemaš pojma o kućanskim bušilačkim – zidarskim radovima.. c c c…
adaptacija nikad ne prestaje 😛
-pazi kak će ti izrezati ploču za umetnuti šparet
-meni su taj dio odradili jako loše
-jesmo se kladili u neke pare da ti majstori neće tako skoro iz stana, a?
Dobro je, ja sam mislio da sam samo ja nesposoban rasiriti ove tvoje fotke, ali vidim da dijelim misljenje sa ostatkom pucanstva – pa covjece daj malo vece slicice – kad ih vec meces …
O karnisama nemam pojma. Ja i inace smatram zavjese potpuno nepotrebnim objektom. Ali to sam samo ja.
Bus kod Pet centra nevidljiv…
Tvoj je barem na moru i pod okriljem baka servisova, pa ga se zaželiš, izdivljaš i adio…. ja se tu doma (donedavno, i na sparini) svakodnevno svađam s mojim Najdražim Mučiteljem & trpim uvrede (“Tata, ti jako strašno pjevaš. Užas, grozno, prestani. Tata, ti si jako nepristojan, ja ću tebe zveknuti. Nemoj govoriti šos nego suknja. Nije vjetar nego povjetarac. Tata ti sve krivo govoriš”). Kako baka servis ne koristim od početka (1 x mjesečno po par sati doduše) jer mi starci rade, a ovi drugi su do grla u šogoričinim unučicama, kako Najdraža crnči do pred večer, kako još ne idemo na more, a i kad odemo, bit će to samo na 9 dana…iako na godišnjem, umoran sam brate. Samo da je i meni pronaći i uštekati više energy supply koji u sebi očito dobro reproduciraju apsolutno neumorni 2 i po godišnjaci…
Vidla sam jučer offspringa. Pravi Riba junior 🙂
‘Aj se kladimo da brže od tebe mogu da navedem gde ti je bilo koji post i o čemu je?! 😕
TeNpo kojim sam pročitala kompletan blog me umal’ nije u mrtvu pretvorio (u nekol’ko navrata imala sam jači nagoveštaj nesvestice i zamućen vid, što od smeha, što od suze, neizazvane smehom, neg’ naprotiv), al’ preživela sam (k’o što čitaš) i nije mi žao, k’o što se (da li se?) može s’vatiti iz komentara.
S-J-A-J-A-N S-I, riba, al’ ko da ti to pa ne znaš.
🙂
vidim molit ćeš me za mošusni spas
Sad je pak prevelika slika. Lijepo uzmi neki jednostavni besplatni program poput Irfanviewa, picture – resize, smanji sliku i tek kao takvu postaj na imidžšek, pa bu dobro. Ovako stalno imaš zdebiliranu i nečitku stranicu.
Vi’š, onaj kaj je dr. Dabiću radio website sad ima mušteriju manje, da ga pitaš?