Išo sam kupit ratluke, čajeve, začine, magnetiće i džezvu za sebe.
Općenito volim vidit papirić na kojem piše cijena i onda dat papirić na kojem piše novac za isto.
Ali džaba…
Istočni svijet smatra da se za svoj proizvod, bio on kupljen, prekupljen ili napravljen – treba cjenkati.
Kulturno je poštivati narode i običaje, ali ja stvarno njih ne razumijem.
To ide tako da ti pitaš pošto potkova, a on ti kaže sve osim kolko košta, pa se vrijeđa, pa se duri, pa te pravi glupim, pa ti proda i gleda te ko pseto i trlja ruke zbog idiota sa zapada sretan što ti je uvalio kevlarni ular od zerdava za 700 kuna što ti ga je ponudio za 1500 a vrijedi 5.
Dakle, Klara, moja najdraža frendica i ja
lunjamo bazarom praćeni pogledima i pokojom seljačkom upadicom.
Ja oduševljen mirisima, kičom, drangulijama i glupostima, ali malo razočarat jer nema ničeg na što sam ciljao.
Konačno vidim lijepu džezvicu.
Efendim, pošto džezva?
Efendim, odakle ste.
Hrvatistan.
Oooo, Miki Rapajić!
(Odma se sjetim Lisabona i milijuna Šokote i oblije me znoj). Ahahah, simp, simp, al pošto džezva…
200 kuna. Za tebe jer si Hrvat. Umjetnički rad.
Gledam kinesko smeće u ruci i odlazim dok frajer viče zamnom 190, naravno u lirama…
Klara je majstor za te stvari.
Čudi se, cjenka, ne vjeruje, vraća…
Gubi pola sata života ali dobiva što hoće dok ja buljim u makramee, maramee i ono za trbušne plesačice od sintetike.
Kupujem poklone (nek mi se neko proba žalit na ratluk od ruže i lažni cedevita-originalni turski čaj) kad mi oko zapne za jednu slatku stvarčicu.
Kad sam predavao u školi A. Šenoa, bila mi je fora šestašima dat zadatak da donesu neki predmet iz države ili regije koju bi učili pa bi dobili peticu iz zalaganja.
I bilo tu bumeranga, kamenih ruža, štitova, svega, kad jedan dan mi o Bliskom istoku, a mali Mirza kaže – profesore, donio sam nešto, mogu pokazat ljudima?
Reko, samo ti pokazuj, odi pred ploču.
I ja pitam redara da ko fali, što smo zadnji put radili, upisujem gradivo…
A razred tih ko Sibir.
Bulje u Mirzu koji nešto kopka i slaže prod pločom.
Lagano se okrenem prema njemu, a buraz složio nargilu od metra.
Ako me onda nije šlag trefio…
Znam ja da ljudi to pućkaju i divane, i da unutra ne ide nužno ni hašiš a bogami ni votka i da je navodno divno opuštajuće uživati u aromi limuna, jabuke i naranče…
Ali usred šestog be…
Al sve je dobro svršilo jer niko nije uletio.
Uglavnom, wetpipe je sjajna stvar, kao da gutate prdac od jabuke i lagano bi se navuko da u wetpiparnici Turci stalno ne igraju backgamon nervozno bacakajući kockice što brate iritira do bola…
Ali vidio ja nargilu, slatku, crnu, više ko ukras nego zaozbać, pa da pitam tipa pošto je, čisto da zadovoljim opću kulturu.
Dobardan
Dobardan
Pošto nargila
Odakle ste
Hrvatistan, ali ne želim kupiti, molim vas, pošto je…
Savo Milošević!
Ne, on je Srbin, nego možete li mi reći cijenu…
Prijatelju, ja nisam običan trgovac kao oni lopovi (pokaže prstom na susjedne štandove). Ja imam kvalitetu. Da se predstavim, ja sam Mehmed… pruža mi ruku, skidam rukavicu, rukujemo se
Ja bi vas stvarno molio…
Gledaj, drugi bi te pokrali, ali ja nisam takav, dat ću ti ovaj duhan, ovaj ugljen, ovu vodu, ovu rezervnu pipu (jel to ovaj puno gledo TV prodaju!?) jer mi se sviđaš, samo zato jer mi se sviđaš…
Klara, ajmo, ovaj ni ne zna pošto mu je roba.
Čekaj! Ruka na ramenu. E to ne volim…
Gledaj, drugi će ti prodati govno, a samo Mehmed ti garantira da ćeš uživati u ovoj nargili!
Al stavio bi je na ormar da je želim kupit ali je ne želim kupit dok mi ne kažeš pošto je jer sam te osam puta pitao pošto je…
Prijatelju. Ovo je fantastična nargila, gledaj… rastavlja je. Skupljam Klaru i kažem, idemo…
Ne, stani, evo, dobiješ i rezervni šaržer… Reče i trči po digitron. Reko, ajd da čujem i to.
Evo, zato jer te cijenim – 75 lira (300 kuna).
Eto. Hvala, živio.
Čekaj, ma dat ću ti za 60.
Boook.
OK, reci koja je tvoja cijena.
Ma 20, kolko oćeš, rekao sam ti da me samo cijena zanima.
Opet me lovi za rame – Evo, ubijaš me, djeca mi gladuju, ali za 50 je tvoja.
Hoću cijenu, neću kupit, hvala još jednom. Skidam ruku s ramena.
Stani! Dajem za trideset.
Doviđenja.
Zadnji stadij ludila je kad skače ispred mene sav zajapuren, rumen i prijeti mi prstom – Evo pseto, dajem ti je za dvadeset lira kad si tako jadan, nosi je…
Iz principa kažem da se makne ispred mene i bude pristojan i da mi ne pada napamet išta kupovati na silu.
Frajer počinje vrijeđati i jako ružno psovati, reperi bi mu kapu skinuli, a ja odlazim bez okretanja dok mi iznutra vrije i još dosta dugo čujem njegov glas.
Klara me pogleda i kaže – sad si ga uvrijedio…
A žao mi je.
Iza ugla pitam pošto takva ista nargila, tip mi kaže 25 lira.
Svašta…
A tek kaj je bilo na Cipru…
Nema busa s aerodroma, nema vode, grijanja, ustopirao 11 Kurda građevinara…
Puni se ova mala!
create your personalized map of europe
or write about it on the open travel guide
Ko misli da je zaslučio DVD i bombonjeru Leta 3 nek mi se javi pa da suzimo krug jer niko nije oduševio odgovorom u prvom krugu a bombonjera se suši…
32 komentara
Vidim da uživaš u cjenkanju. 😉 Pa što nisi Klaru zamolio da se cjenka umjesto tebe? Ja imam prijateljicu, s kojom kada putujem, samo pokažem stvar koja mi se sviđa, a ona, još uživajući u tome, nateže se i svađa tamo oko cijene. Ja se maknem da to ne gledam jer mi sve neugodno, a njima je to užitak. Nisam taj tip i gotovo.
Imali smo mi učiteljicu koja je prvašićima dala kušati misnog vina – krv Isusova i tak. U novinama završila. Dobro da nisi i ti, kao ono: “Pa učitelj je rekao da mogu…”. Al’ si me nasmij’o!
originalno to sa šestašima, da mi je bilo facu ti vidit 🙂
nego, i ja mrzim cjenkanje…nemam živaca za to…
i zavidim, karta ti se lijepo popunila 😀
ali Mehmedova djeca gladna…:)
A šta je onaj drugi iza čoška reko odmah 25 za nargilu, iz prve?
ajme, cjenkanje ni meni ne ide, ali imam jednoga koji bi tu nargilu istom onom tvojem turčinu nazad prodao…obično se pravim da ga ne poznam…ne mogu od srama…
mirza je frajer… 🙂
što se tiče one bombonijere svima je jasno da si ju već odavno maznuo i sad se samo izmotavaš 😀
tip se zvao “reasonable charlie” – taj što je nargile prodavo.
tolko smrdi na prevaru da mu kraj tezge ni psi nisu prolazili.
Reasonable Charlie ;), mogao je biti i Friendly Fred…
Živu pičku bi trebao dobit onaj lik što je napisao da je pička pa da se boji umrijeti.
Nargila za ukras, mo’š si mislit. Ja oću bombonjeru jer je moj razlog najgluplji.
idi malo do arapa sa klarom , ziher bu ju ti ponudili 100 deva za nju!
Klara imas dobru kapu, jel’ to ona iz H&M-a? 😀
joooj ribo, treba si se cjenkat do kraja, pa mu uzet za neku siću….
@porta1: kak znaš da sam plava? kak se cjenkamo, otišla bi za dvije deve i pijevca
@orka: moć zapažanja je zastrašujuća. kao i vrijeme u istanbulu, pa ne preporučam nošenje na temperaturama nižim od 7 stupnjeva
znam kad smo se upoznali
slicno je bilo u tunisu, samo sto su od pocetka agresivniji… unatoc upozorenjima dosli smo do nekakve tvrdave / trznice gdje je po turistu bilo bar 3-4 trgovca.
frendu je tip uzeo novcanik i nije mu ga vracao dok nesto ne kupi, pred mene je stao ahmed, a iza njega poveci mladi brat i oboje su mi sa smjeskom na licu porucili da necu izaci iz ducana bez tog jebenog tuniskog rukometnog dresa.
zbog takvih stvari sumnjam da cu ikada vise putovati u arapski svijet.
btw, prodajem turski rukometni dres, nikada nosen… eventualno mjenjam za bombonjeru i DVD Leta 3.
Pička je živa (i bit će živa) dok god postoji LET3 koji će raspižđivat ljude koji se pale na njihove provokacije. Taj bijes koji izazivaju je njihovo pogonsko gorivo i što više ljudi nadrkaju to je pička življa. Možda bi ljudi trebali više karat a manje se bavit tko pjeva gol a tko ima čep u guzici dok pjeva, ali tada pička nebi bila živa kao što je sad. Zato se možemo samo zahvalit LET-u što svaki dan ruše zidove konvencionalnog ponašanja i time održavaju pičku živom 😀
luuuupeži. nikad neće u Evropu.
haha, 6.b… e da mi je takav profesor geografije, a ne baba od 70 godina koju sam imala… 😀
a cjenkanje ti je na cijelom istoku pod muss. al meni je to urnebesno: ides po pazaru u turskoj, kupujes dinju, kad skuzis da za tobom ZAMOTANA teta sa standa s gacama vice “abla, abla, sevgilisin çok beğenecektir!!!” (sestro, ssestro, al ce da se svidi dragome!!) i pritom mase najkurvinjskijim crvenim kozno-cipkastim korzetom s halterima koji sam u zivotu vidjela!! :DD
jao, fuj cenkanje, potpuno te razumem
i još te odvratne priče o gladnoj deci i ti sluzavi komplimenti… treba da ga nadlažeš da bi neku stvar dobio jeftino. valjda treba stvarno imati smisla za te stvari da bi se u to upuštao…
Pička je živa da bi aleksandar stanković mogao trčati za njom sa sakoom…
kako bi rekli Letovci Aleksandar Satanković…
glas za rin!
rin, stvarno dobra
ali ja ipak pičke nisam vidio godinu dana, pa bi mi ova dobrodošla 🙂
kad smo već kot Stankovića, jel može meni netko objasnit kako je to prekinuo Nedjeljom u 2 kad su letovci spomenuli Riječku pičku, a kad je isti organ spominjao Dežulović u slijedećoj emisiji onda se čulo “bip” svaki put kad je reko nečuvenu riječ na “p” koja se ne smije izgovorit na HTV -u kao ni ime Voldermort u Harry Potteru…ako emisija ne ide u živo čemu onda cijeli cirkus sa sakoom? koga on jebe u glavu!
Dežulović nije išao uživo 🙂
a letovci jesu, zaboravih napisati 😀
znači da je Dežulović neživa pička a letovci su živa :)))
u biti je Stanković živi kurac
ja sam zaslužio bonbonjeru i cd jer sam najobičnija PIČKA!!!!!
uglavnom, kurac je mrtav, živila pička!
Jel se Turci pale na 4 skakonice? Jel slave na ulicama kad Lojcl dobije 20?
pa nije dobio svih deset…
zadnji dan po stambolu, klara, ja i pet tisuca palestinaca…
Dobih za Uskrs plavu nargilu iz Carigrada :P,platila sestra 150 čuna,ima i tepih na cijevi….
u prinicipu volim sama kupovati svoje magnete, no… nisi trebao. hvala, hvala….
Gala, jel pusis na nju…
@ Ivana
Probo,al šteta trav….ovaj duhana khm 😀
A pogotovo pluća….
hehehe 🙂