Franz Ferdinand na Tuborg Greenu u Begešu

709

Nekad je gadno bit novinar.

Kad svi roštiljaju za praznike a ti dedlajniraš, ili kad te tuku mafijaši a glasnogovornica murije kaže da oće oni nešto uskoro al da sad još ne…

S druge strane, nekad je divno bit novinar.

Kao naprimjer kad te vodu na Tuborg Green

koncert u Beograd.

Uz gajbu istog ladnjikavog pod nogama, slušanje Franza Ferdinanda u busu, pokojim usputnim obžderavanjem te dvostrukom posjetom splavi na Dunavu i Savi – mašala.

Nakon šestog busnog Tuborga počinjem davit braću i seke novinare sagom o desnim vratima, retardiranom odabiru kupaonice zbog kojeg ću prat zube na sjedećki, piškit na kant a veš vadit štapom, loše se, ali nekvalitetno upucavam zgodnoj novinarki portala muzika.hr u badiću i dekolteu te žicam vođu Levaka sve češće stajanje.

U Begešu se izvana divim Areni (20.000 sjedećih mjesta!!! Al sad će još malo i naša… Jedva čekam), mažnjavam zadnja dva Tuborga iz busa za sobu i zakrmim ko anđelak u hotelu s limenkom u ruci koja mi nije bila u ruci kad su me probudili.

Pa sam malo smrduckao za vrijeme svečane večeri na splavi Bahus

uz prepristojne konobare – svaka čast, karpaćo, ćuretinu u ćabati i jagnjeće nešto.

Kak je meni smešno kad oni to pišu po Vuku, uf…

Nakon pet ili više Tuborg Lemona (vuče na Easy, Smile i malo na Coronu – uskoro će doć i kod nas. Mrvu ženskasto i mrvu prearomatizirano za moje iskusno, nadasve muško nepce) sam žico jagnjad sa svakog stola i općenito mogu samo reć – mnogo dobra večera.

Glavni šef Carlsberga za istočnu Europu kojem se ime se rimuje sa Klizak Šveps, održao je zdravicu i najavio koncert i u Hrvatskoj, ali ne i izvođače pa smo se malo durili, ali je onda došo biftek i još Tuborga i neka rakijica od dunje za žene i tak su me jedva isterali…

E a onda koncert!

Pred par godina na Exitu je došo najavljivač i urlao okupljenima na mikrofon.

Dobro veče!!!
Jeee!
Novi Sade, čujem li vas!!!
Jeee!
Želite čuti Kings of Leon!?
(Sad i ja urlam s 50.000 ljudi) Jeeeee!!!
Ali oni neće da sviraju, bubnjar im slomio ruku. Zato je tu sa nama Iggy Pop!!!!

Tup…
Gledam žilavo, drogom izmučeno do pojasa golo venama ispreplitano staro tijelo prema kojem je Dado Topić Žak i idem pokiso na tehno stejdž.

Dan prije toga sam probao izdurat više od 10 minuta na Cypress Hillu,

ali mi nije pošlo za rukom.

Nikako shvatit te recitatore uz ritam mašinu koji pričaju nešto kao:
Silovat ću ti sestru,
Spalit ću ti kuću,
Koljem po kućama,
I nosim zlatnu lančugu,
Mama ti se kupa gola,
Zakolji murijaka,
I drogiram se jer sam faca…

Ali i Novi Sad onda i Beograd prekjučer su bili oduševljeni.

Dugo nisam vidio 10-15000 ljudi kako tako skaču.

Svaka čast. Mislim da ne bi skupili toliko ekipe u Zg.

Franz Ferdinand očekivano kvalitetni

iako bi ja malo drukčije te zvučnike pobaco.

Mislim da im je više godila atmosfera Šalate, a i nove stvari su im jezive…

Al sam se naskako…

Pola dva ujutro, pola ekipe ide u hotel, dio sjeda u taksi i ide na splavi.

I onda to što prokleto fali Zagrebu.

Srijeda, noć, doma bi se mogo u to doba noći i tjedna eventualno povuć kod nekog u stan i tiho pričuckat da ti susjedi ne pozovu muriju, a tamo pet splavi jedna kraj druge i deru tehno, hip-hop, rok…

Završavamo na splavi Povetarac iako smo taksistima objašnjavali da se zove Poletarac ili Pravoslavac i đuskamo do zore.

Kad je svanulo – play of the day.

Pustilo mi Natašu od Poslednje igre leptira.

Sunce sviće iznad Dunava, ja blago pripit, umoran i sretan jer sam zatvorio oči i tih par minuta ponovo bio u Gradini 1985. kad mi je baš Nataša bila najdraža pjesma jer sam bio zaljubljen u istu.

Solo čagica zatvorenih očiju i urlanje:

“Gledao sam belo jutro,
došlo je polako,
oteralo noćne ptice,
svanulo tek tako…”

A do Tamare je prošlo puno godina…

Čovječe, kod njih toliko tog noćnog života, a kod nas pozatvarao Bandi sve što je radilo iza 11 navečer, Pappilone, Močvare…
Samo na cajke možeš nakon ponoći.
Loše.

Isprike za hrkanje u busu za nazad i dvojnici Sharon Stone za slučajno šlatanje, Sanjine, vrijedi dogovor za kombi do Ukrajine, svima sretan put na Exit, ode Riba u Moldaviju.

Pivili!