Odlasci kod ginekologa su mi kao i spremanja za na obiteljski ručak. Znaš da ćeš zadovoljit neke osnovne potrebe, ali da bi rađe, puno rađe bio negdje drugdje. još pogotovo zato jer ženski rod to doživljava kao kraj svijeta. i onda se tako odjednom umjesto kraj zapuštenog dlakavog Jetija, budiš pokraj prekrasnog glatkog i čistog prpošnog stvorenja izglancane vulve i nogu od koljena. Za Gineta se može depilirat, a kad se ja bunim da me po noći nešto pika ko u šatoru u JNA devedesete negdje iznad Uroševca, onda ništa…
Sve je bilo OK dok se mogla sama brijat. Ali kad je shvatila da od škembe više ne vidi iza brda, e onda je tu ogledalce. Ali kad se muški polako briju, onda su picajzle. a sad kad treba pipicu u špiglu – joooj, dušo, daj ti, pliiiz. A to područje je zabranjeno ko Sudancima Hajdučki ćevap, pa se znojim, ne dišem, stenjem i ko za inat imam tupu britvicu. Ajde, nekako je i prošlo, ali rezat nokte!?!? Sjećam se da mi je to mama radila sve dok mi nisu dlake pod pazuhom počele rast pa kužim da i je gušt. ali JA da nekom režem čaporke!??!? Mrmlj… Ajde…
I opewt barba u bijelom, ultramoderni aparat u kontradikciji s pisaćom mašinom na kojoj se pišu rezultati, skidanje, suprug – nisam suprug, eto glave, eto nožice, eto piše… Hopa.
-Šta si reko!? – Urlam
-Pa eto piše. što smo rekli? Dečko, jelda?
-Reko si curica, već je Miha i odabrala ime (jebem ti dogovor da ti jebem dogovor da ja nazovem muško, a sad će mi potomak bit Klea), kakav sad pišo?
-Maestralan. Zavidan, pače – reče gine, a meni kapne suza, i u primozgu se otvori folder – imena za sina.Prvo ću ga naučit da bude frajer, pa da čita dobre knjige, pa da ima sve što ja nisam imao, dobro ne baš sve, pa će pjevat, plivat i bit pametan na tatu, pa ću mu reć da može ić od doma ako će se drogirat, a da pivicu može tu i tamo nakon petnaeste, pa…
Sve u svemu, oprostio sam giniću, ostavljam MIhu i idem radit s vrlo lošim radnim učinkom.
Kolovoz 2005.
