Sretan Rođooo – Rok, 2.0!

Najljepših 15 kila na svijetu (skupa s onom neukrotivom petardom na glavi)

od 7.10.2007. ima pune dvije godine.
Jeeeej!

I dalje je mirniji i ozbiljniji od većine vršnjaka pa me strah da će me uskoro stić u mom kasnom pubertetu.
Zahvaljujući najboljoj bivšoj punici na svijetu koja je i dalje njegov prozor u svijet, odgajatelj i usmjeritelj osam sati dnevno, sklapaju se i prve rečenice poput „Tu tata radi“ i „mama didi“ pri čemu je didi – auto.
Mladić prepoznaje i Klijote po cijelom gradu pa po gradu stalno viče „Tata didi“, što jednom moronu koji ne zna razlikovat astru od korse i leksusa od aurisa i te kako imponira.

Boje još nismo svladali, ali i to ćemo skoro!
Ja nahvalio ex-punicu, a žena me bez razloga oprala pred 15 ljudi kad sam prvo njoj dodao komad torte u sobi – „Prvo slavljeniku!“. A to i nije po bontonu, al neka.

To su neki objeručke iskoristili…

Došlo je 7 kikića pa je gužva bila duplo manja

nego zadnje godine, Francisko je bio rekorder s tri kakanja, riganjem i laktom u torti, a Rok je uskoro zbrisao od gomile, družio se s neka dva tipa koja su samo mljela o ekstremnim sportovima

i uživao u igrački koju mu je kupio – ta daaam – tata!

Od svih igračaka tog dana, a znate da ih je bilo!!!
Bio sam ponosan ko ono kad sam 1992. na prvom dejtu prošetao gradom s Brankom, a ona bila obukla škotsku školarsku minicu i marte…

Dakle, ako hoćete da se dijete urnebesno veseli, kupite mu stazu za autiće na kat.

Ako pak hoćete da dijete iste večeri ode leć, kupite mu nešto drugo jer se na ovo lako navuče…

Neki dan sam se išo kurčit kako Rok zna pričat i našao sa starim frendom čiji Tibi ima svega 7 dana više od mog Juniora.
I kažem ja Roku da kaže Tibiju „Bok!“ i Rok kaže „Bok!“ (hvala baka).
Tibi se nato okrene tati i kaže – „Tata, ja bi bombončić…“
Progutam oveće govance skupljajući usta kao uvrijeđena tinejdžerica koja je skužila da na plesnjaku još neko ima kečke kao i ona.

Prođe par minuta u razgovoru, a kraj nas prođe curica naših (2) godina.
Odma stariji Ribosom urla Rokinju na uho – „Reci joj – kaj je!?“
I Rok kaže „Kaj je!?“
Ja četrnaest metara iznad zemlje, nos mi u troposferi, sve lebdim od ponosa, i ono obrvama tiltam Tibija da kaže nešto bolje.

I tad iz tih malih ustašaca izleti: „Look at my sexy body!“
Vilica mi momentalno padne na pod, oči izbelje, a frend kaže – „Ma to sam ga na moru naučio da bari komade…“

Odlazim doma sa samopouzdanjem odbačenog krmelja, ali kontam da bu uskoro sve došlo na svoje.

Rok je inače imao najskuplju tortu u gradu, švarcvaldicu bez glukoze s naljepljenim filmom u obliku viteza koji mlati zmaja (Rok bi rekao „Maj“, a idalje je favorit krokodil kojeg zove „Kokolik“!) po koji je Miha trčala u Goricu.
Tu slavljenik pokazuje koliko ima godina

i pritom govori „Pet!“, ali hu kers…

Je, zblajhala se i stesala, ali odnosi su još uvijek isti, hvala što ne pitate…

Bilo je toliko uzbuđenja taj dan da se čovjek odlučio malo relaksirat na arapski način!

A prije spavanja, treba skinut naslage čokse i radit na onome čime je babo zbario bar 20 posto skalpova u životu – smajl!

Majstor je sjajan – dvije minute dozvoljava četkanje, i onda još sam nastavi.
Predviđam sjajnu karijeru Kazanovislavu i umoran brišem doma.
U prazni krevetac.

Pazite kad radite djecu, a znate da ćete ih obožavati.
Dobro pazite.

I nemojte im davati slavonsku šunku prije spavanja kao ovdje prisutan kreten.
Sori buraz…
I sve najbolje, stay beautiful i blesav ko stari!!!