Slike s operacije – kako sam rezo treće jaje – opet sam paran!

10.4K

Ribafish u epizodi
Kako sam rezo treće jaje – opet sam paran!

Slike s operacije pogledajte na kraju posta, oprez – nije za one sa slabijim želucem!

Heheheh, kako se zove Francuz s dva jajeta?
Paran Gal!

Dakle, reže mi se edem, lipom, masno tkivo.
Naraste bezveze di ono hoće.
Meni se baš moralo na granici s testisima na desnom bedretu.
I više smetalo nego bolilo, al dok sam došo na red – još naraslo (cca ko jeftina jabuka) i valjda od kukavičje psihe i zaboluckalo.
Prava Hrvatina inače ne ide zbog takvih vaginarija kod doktora dok se ne upale, ali kad sam šupak, kaj mogu.

Vinogradska, dan d.
Šef me pustio bez frke, svaka mu čast, ja se nenaspavo od straha, propro pa opro i podapro i na tramvaj.
Tamo sve super, simpa sestra, sve teče, kaže jedna – javite se u sobu 9.
Soba 9, nak nak, izvolite, dobar dan ja bi se operiro…

Sestrine oči ispod maske lagano prosikću – ne kucajte, zvat ćemo vas.
Uf, loš početak.
Ne se zamjerat onima koji ti u jednoj ruci drže skalpel a u drugoj testise i pišu ili barem ono što je od siročeta stisnutog ostalo.
Ja odma da, znate, nisam htio nego mi rekla sestra…
Baaam.

Zatvori se seka.
Damn…
Čekam.
Čekam pol sata od zakazanog termina.
Svaka sekunda je duga poput snošaja s mamurnim Jetijem.
Ja bi doma.

Vrata se otvaraju po osmi put (srce stane svaki put) i neka druga sestra zove moje ime.
Al je skroz fina i mila.
Malo je reć da sam već par puta pomislio da me ipak odgađaju za uskrs 2117., i da sam se, vjerovali ili ne – čak i veselio toj tezi.

Skinite se.
Stojim u vesti, crnim slip-gaćama i tenisicama s onim zelenim antibakterijskim na nogama.
Ko loš pornić za skakavcofile.

Imam lepe duge noge, ikserice.
Taman tanke dok nije došo gospon lipom i usro motku.
Liježem na tanki stol, nema pol metra u širinu.
Noge vise.
Gore gori lampa.

Tiho ko u Lidlu.
Sam kaj nema onih iritantno bjesomučno prebrzih blagajnica, al isto fali prostora za robu.
Jedan doktor gleda, čita povijest bolesti, kaže da bi on ovako to rezo, drugi da bi onako.
Meni loše.
Na kraju se nakon deset minuta ipak slože, jedan i sestra navuku maske, drugi ode.

Samo njih dvoje?
Nekako mi je malo.
Fali mi pažnje, halo, ja sam jedinaaac!
Previše filmova gledam.

Počinje.
Ne, nisam alergičan na injekcije.
Da, boli me injekcija.
Ne ne osjećam to što me čupate, iako vas vidim da me navlačite…
Da skinem gaće?
Ozbiljno?
Damn…

Kako ja ne volim pokazivat svoje spolovilo kad se od trte smanji na pol pa je samo polovilo, ja to nemrem opisat.
Al sam skužio zašto sestre imaju onu masku prek face – da im se ne bi vidjelo uzbuđenje kad mi luknu pitončića!!!
Aahahhahah!

Doc uzima skalpel, ja zatvaram oči.
Počinje čupanje što osjećam po skakutanju noge.
Kukavički otvaram jedno oko i vidim ženu u zelenom s krinkom koja nešto stišće i čiku u bijelom koji nešto trančira.

Gutam knedlu veličine Dipsijeve tintare (sori sine, mrzim ih) i zatvaram oči.
I onda bol.
Kao kad ti neko skalpelom reže komad kože.
Smijem to slobodno reć jer sad fakat i znam kako je kad ti neko skalpelom reže komad kože.

Stenjem, dok se ispričava, vjerojatno je tu popustila anestezija, kaže…
Još boli (doktori su ko i zubari – uvijek te utješe i onda još jedan boc), pa osjetim šivanje, pa dođe drugi doktor a prvi ga zamoli da mi zašije kožu.
Pa kaj su mi dosad…

Tu bih se zahvalio cijelom osoblju što su napravili to što jesu.
Kad si zamislim da sam jednog dana umjesto gledanja sisa, rewritanja tekstova i smišljanja i pisanja istih sada mogao rezat žive i do grla usrane ljude – svaka im čast.

Komunikacije za stolom skoro pa da i nije bilo, moje fore pod stresom su vrlo loše fore, ali kad je došao drugi doktor, razlajasmo se o pivu.
Znoj, grč, bol, meljem da ne mislim i gotovi smo…

Sestra mi daje da pogledam 30 deka (izvagah se doma) moje ex-masti u teglici koja izgleda kao teleća moždina koji bi tata tako rijetko nedjeljama znao bacit na svinjsku mast prethodno je nježno obloživši poput prdca tankim slojem brašna…

Čovječe, da neko može ovu rečenicu prevest na emgleski, dobio bi Nobela…

Ima neka koja to zna skuhat da je odma ženim?
Ili onu moždinu iz kosti za juhu?
Pa hrska i sol, jooooj…

Izlazim, doktor kaže strogo mirovanje i voltareni i kontrola sutra i preksutra s uputnicama.
A jes vam mirovanje…
Pristojni ljudi, svaka čast, drugi tjedan idem tam s bombonjerama.

Sunce, Zagreb zna biti tako lijep kad ga pikne prava jesen…
Ili si samo sretan što si živ.
U biti, nisu li predivni dani kad te puštaju doma iz bolnice?

I tak.
Čemu služe frendice nego da vas voze doma i prigriju sarmu (falaaaa!), a onda druženje s krevetom, daljinskim i bolovima kak god da (se) okreneš.
Al sam i sretan ko pes na kost kad pod rukom osjetim od natezanja opako bolna, ali i dalje moja jajašca.
Možda nisam trebo hitit onu oproštajnu drkicu prije odlaska u bolnicu?
Ma bolje, kaj da mi se na stolu…

Droga, frendovi, bla-bla, discovery, noć…
Nekako…

Jutro.

Hodam ko gejša koja je bila ljubazna prema Šaci Zuluu.
Kad sam prevuko prepucij nakon pišanja mislim da sam slučajno počupo dva šava.
Da, boli…

Kakam na kant.
S ispruženom nogom.
A dlake cvile od naprezanja ko da gitaru štimam.
Oba končića od šava okrenuta su naravno – prema mošnji, tako da sam lud od škakljobe.

A najveća bol je ipak kad mi sestra zorom čupa flastere s bedrenog odlačja.
Uz smajlić tri od pet sestara-školarki na praksi.

Mrzim rezanje, al nema predaje!
I ne šaljite mi powerpointe na Čehinje ovih dana.
Thx.

Hranu primam!!!

Oprez!!!
Slike odstranjivanja…

Budite sigurni da želite to vidjeti!

No, dobro

Prije operacije:

Poslije operacije:

Klara, fala za stoljnjaaaaak!