Nasljednik gena, duhovnih bogatstava, moguće proćelavosti i sklonosti debljanju te pokojeg duga majstorima – već je tjedan dana na moru.
Tamo ima Mateu za urlanje i šoru, dedu i baku koji ga obožavaju, sladoleda ko u priči u oba Šiptara i mora, mora, mora…
Kaže mi ex-punica da ga se mora čakljom vadit iz plićaka i da se obožava brčkat ko pingvinčić.
Isti tata, kad smo onomad na Korčuli napravili gol za vaterpolo pa haklali već od deset ujutro, pa bi ekipa išla odmorit oko 11 a druga ekipa išla na picigin, pa ja s njima, i kad ovi smore, već je opet prva postava na vaterpolu pa k njima i tak ukrug.
A gore čeka babin sendvič od debelo narezanog parizera, senfa i starog kruha…
Uf…
Nakon radnog praznika, i sutrašnjeg završetka broja, trebam samo preživjeti današnje stavljanje tri plombe, dolazak parketara, soboslikara i ljudi koji će uništavat hodnik jer su mi idioti sfušali vrata koje ne žele odmontirat ni vratit pare ni ništa.
Pa u petak do Bebariboslava Mokrog i jedno poduže tunkanje s njim, poludit ću do tadaaa.
Ili da ostanem nadzirati majstore?
Strah me da se ne ponovi povijest kad bi nakon škole čučao kod tete podvornice u maminoj školi i čekao da mama završi s poslom a tate ne bi bilo doma jer je radio ko konjina pa bi bio nervozan kad bi došo doma i išo odma leć a ja nisam imao ni bracu ni seku za zeku pa sam bio tužan.
Ne ostanem li s majstorima, mogli bi izmislit nešto da produže s radom, a ne odem li do Minimoja, dete će me još malo i zaboravit.
Ja bi rađe da je on tu nego na 5 sati vožnje prema jugu, ali kad mu je dole savršeno.
A isto tako bi htio i da ima najljepšu sobu na svijetu.
Ali bi se i brčkao s njim, i punio mu balone za “Lopta baaam”, i da crtamo po kamenju i da me potapa i onda onako blesavo ceri kad izronim zbunjen.
Pa si gledam slike…
Idemo mi i u bazene za velike!
Ali i za male: Stari, si vidil onog komada!? Di, di?…
Kao i na žustre potočiće. Pogodite tko se na slici zaboravio namazat pa je sad pavijanošupkolik?
Tu su i togobani, izvor neopisivog veselja,
iako nas je malo strah samog sljubljivanja s vodom.
Togobane inače apsolutno obožavamo, ali kako smo još mali i zmotani – ništa ne prepuštamo slučaju…
Dobro, skoro ništa…
Mislim, kaj, ono, malo klora se popilo i bok…
Bili smo i u navijačkoj euforiji (Tata, Rok bi Tabiseee – čekaj sine, evo ga Klasnić…)
Igrali smo i mini golf u Topuskom, ali s lopsicom-hopsicom i granom jer nije bilo ničega za iznajmit. Mnogo težak sport…
I tako kreće četvrtak, dugi četvrtak.
Slutim happy end, bit će happy end.
10 komentara
a kak ste se uspjeli spustit na zelenom toboganu, kaj nije na kraju neka guma, il kaj je to vec??! 😀
dragi, ja bih ti preporučila dahtanje za vrat majstorima.. znam da savjet nije popularan i nije ono što bi ti htio čuti.. no… drugo, pita moje dijete malo odakle su slike – Topusko??? Izgleda kao u Aqua Paradise (odmah do Gardalanda) s tim kolutima i toboganima svih fela (Guzda i ja pili pivo u hladu jer smo djecu pogubili skoro pa oma..)
Ti na more a nekog kome vjeruješ ostavi s majstorima.
hm, moja mama bi ti možda bila najbolja za to … ali ima isplaniran petak (jedna gospođa iz ulice paralelne s našom ju je prošli tjedan bezicirala za obračun s neodgovornim parketarom… eh, takva je moja mama)
Mala nasljednikova guzica će se namočiti u moru tek za mjesec dana…a kad smo Česi bez nekretnina na moru, sa bakama i dedama koji još rade 🙁
Supružnica mi je raportirala, obzirom da sam bio na par dana službenog puta baš u vrijeme The Tekme, da je Nasljednik vidovit…nakon završetka produžetaka je doslovce prozborio: “Mama, golman, Modrić i Rakitić”. I bi tako 🙁
Moram ovo napisati 🙂 Kada čitam tvoje tekstove o Roku, baš iz njih isijava da si sjajan tata. I ne samo iz tekstova, nego i iz fotki. I ne zato što je sad to neka floskula, nego nekako… imaš priču, znaš se postaviti u djetetovu poziciju i promatrati svijet njegovim očima, a čini se da ga znaš i zabaviti, a da to ujedno bude i edukativno. Mnogi drugi roditelji bi iz tog predmeta dobili zasluženu kolčinu 🙂 Eto. Poanta: ja još nemam djece, ali kada mi se na vidiku nađu roditelji poput tebe, dobijem svekoliku inspiraciju. Hvala ti na tome.
E da, još nešto. Rok – u moru imena na isti kalup, jedno neuobičajeno i dopadljivo. Bravo i tebi i Mihi, tkogod ga je birao 🙂
Jooooj ocu i ja na Korculu!! Akobogda za 3 tjedna vodimo i mi nasu mladuncad na brckanje u plicaku.. I da odmah idu ucit skakat laste! 🙂
Jel’ ovo malo dalje u Gradini snimano ili..? Jer nekako mi nepoznato..
Ajme Riba, sin ti je presladak 🙂 Pravi mali Ribafish! 😀
Ajd valjda je bio happy end.
Sjeti se ima nas koji cemo na more tek u kolovozu … jos cijeli srpanj za pregrmiti 🙁
Ribafish, zasto se mora nekoliko puta klikati da bi ti se ostavio komentar? Nabijas posjecenost na taj nacin? 🙁
Daj jos slika malog slatkog Rokica 🙂
izgleda na onoj slici s ledja ko da nonsalantno nateze karlovacko. za svaku pohvalu.