Mars Festival

1,3K

U Tvornici i u Ljubljani ovaj je vikend trajao niz koncerata pod nazivom Mars Festival.
Tu i tamo su svirali veliki bendovi i bilo je stvarno svega za svakoga.
A ja sam konačno mogao pogledati taj bend sjajnog imena Elvis Jackson.

Da, divite se mogućnostima mog sonyja…

Uvod u koncert je bio genijalan.
Na početku koncerta pred binom parstotinjak žena, a većina muškaraca za šankom tj. Televizijom prca mamu slovensku Janezima jer nas pobjeđuju u košarci.
Pa sam propustio prvu stvar.

I lagano cupkao ostatak.
Dugo nisam vidio veći nesrazmjer pjevača i ostatka benda.
Đibo na mikrofonu i tri skejtera sa strane.
Što im nije smetalo da solidno otpraše svojih 45 minuta.

Mješavina punka i ska.kaone, šteta što nisu više svirali sa zadnjeg albuma.
Veselica, guzovi rade…
Pogledati u svakom slučaju kad su u blizini.

A dva dana kasnije i kraljevi – Let 3.
Sviraju stvari samo s prva dva albuma.
Polugoli, prljavi, ludi…

Kad ih gledam, kao da mi je opet 16, volim ih i gotovo.
Infantilno, sirovo a opet nešto veliko….

Puno bolje se o tome izrazila frendica:

Let3 su onaj moj balkanski bend.
Ako ikako mogu, obavezno idem na njihove koncerte.
Imam sve njihove albume, izuzev live albuma (jer su mi uživo ionako bolji od live snimke), te »Bombardiranje Srbije i Čačka« kojeg sam odbila kupiti iz principa (ne na temelju nacionalizma, nego skroz muzički – nije mi ono baš…).
Od čitave njihove diskografije »Two dogs fuckin’« (1989) i »El Desperado« (1991) ostavili su mi trajni pečat. Ko žigosanoj kravi.
Kadgod na koncertima sviraju stvari s ta dva albuma, ježim se od zadovoljstva. Ima i nekih dobrih mlađih stvari (izdvajam: »Nafta«, »Sedmi kontinentio«, »Droga«, »Drama«, čak »Dijete u vremenu« zbog zajebancije itd.), ali one dobre stare me istinski ponesu. Mogu doć na kocert ko krepana mačka, ali kad krenu prvi rifovi »Pokvarene žene« ili predvidivog »Vjernog psa« naprosto dobim krila i energiju kojom mogu pomaknut Sljeme za cijela dva metra, no problem. Tada ograničenja ne postoje. Samo smo Let3 i ja i toplinski udar u dvorani.
Ti njihovi tadašnji tekstovi! Nebesa.
Vraćaju me u Katjinu sobu. Nakon škole bi odlazila kod Katje koja je imala gramofon, a ja ne, a imala je i »Two dogs fuckin’« koje smo slušale ne razgovarajući i ležečki na podu vrtile cover albuma u rukama. Pa onda Nicka Cavea, Violent Femmes, Afgan Whigs. Pa opet Let3.
Vraćaju me u mikro areal namijenjen pločama i kazetama u robnoj kući Merkur u Mariboru, na II. katu, di se moglo nać polugolu ženu obučenu u nešto kakti mornarsko, kako stilizirano s crvenom maramom oko vrata i ispršena sjedi pred mega brodom usidrenim u luci – preko je pisalo »El Desperado«. Ta sličica je totalno odudarala od svih ostalih na policama. Avseniki, Helena Blagne, Michael Jackson, Janet Jackson, Jackson 5, Mizar, Nude i Let3.
Vraćaju me u doba Tomija i Denisa. Kadgod je trebalo postaviti poantu iz muške perspektive, recitirao bi mi se Let3. »Pokvarena žena« nam je bila zapravo svojevrsna himna. »Čekali su ko zna koga, želje su želje, a ja sam se rodio gol. Ljubio sam tri puta, prva i druga i treća su bolje od sto. …Što mi drugo treba nego dobra dobra dobra pokvarena žena» Kroz duge debate nikad nije postignut konsenz što zapravo »nek nam dobre vode teku ispod kreveta« znači. Interpretacija smo mogli smislit sto.
Vraćaju me na serijal Fiju Briju. Išla sam zbog njih i Hladnog piva.
Pa me vraćaju Pogrešnom Čovjeku koji je također obožavao recitirati Let3. Počastio me jednim od većih komplimenata »ti si šašava ko Let3«. O, tenkju!
Vraćaju me u doba stalnih vožnji sim-tam na relaciji Maribor-Ljubljana-Zagreb. Imala sam kazetofon u autu i kazetu (jednu od). Na jednoj strani »El desperado«, na drugoj »Two dogs fuckin’«. Puštala sam ju stalno, nikad mi nije dosadila. Na dane poniranja u očaj vraćala bi mi energiju i volju za daljnjom borbom. »Fuck familija« i odma sam mogla poletjeti, puna dišpeta i odlučena da me neće gaziti.
Let3 su za mene bili prije mnogočega. I ostali su mi. Predstavljaju mi vječitu mladost i totalno uvrnutu logiku.
Više nisu ko nekad. Sad but true [Metallica].
I baš zato se koncert sa isključivo starinskim repertoarom nikako nije smio propustiti.
Jel ima netko ta dva albuma na CD-u? Plaćam u eurima.

I ja bi sve od Elvisa osim zadnjeg, fala!

Uglavnom, svako mirenje Hrvata i Slovenaca s dobrom muzikom – podržavam.
Čak bi se i s NOFX i Radncid pomirivo…
Svaka čast za ideju, ponovilo se!

I kad sam već tu, da se malo pravim važan…

Još tri države i pada Europa.

Kad ti se snovi počinju bližiti ostvarivanju, ono, jel vas vesele više ili manje?